Маркове рецензије

  Мене што се тиче добар филм. Зависи шта очекујете. Ако очекујете класични амерички филм са уклетим кућама и сценама препада, нећете баш то добити. Иза камере су Шпанци који су једни од криваца за "Панов лавиринт" и "Сиротиште" (мени један од најбољих новијих хорора, а "Панов лавиринт" је филм који би сваки поштовалац филма морао да погледа, ремек дело ). Очекујте радије паметну причу са језивом и стрпљиво грађеном атмосфером, психолошки трилер са елеметима хорора. Очигледни су утицаји тате хорора, Е.А. Поа, и ја највише волим тај шмек страшних прича. Ту су неки од најбољих младих глумаца данашњице и сви су одлични (Миа Гот, нова краљица хорора, Џорџ Мекеј - изнео филм 1917, и Ана Тејлор Џој, тв шахисткиња) . Не бих много о самој причи, изненадите се. Камера, фотографија и природна светлост у заиста старој кући доприносе одличној естетици. Решење мистерије није нарочито свеже али је паметно сервирано, до самог краја ми није ни пало на пам

Филм који је толико слојевит али ја ћу се осврнути на само два његова момента. Филм са својим стилизованим словима, музиком и разиграном протагонисткињом почиње као својеврсна пародија старих филмова, на првом месту „Чаробњака из Оза“. Брзо увиђамо да наша (анти)јунакиња није баш сва своја. Живи са строгом мајком, непокретним оцем, очекује повратак мужа из Првог светског рата, машта о слави и успеху („негде иза дуге“), презире фарму и мајку која нема разумевања за њене снове. „Бићу звезда, цео свет ће знати моје име“, опсесивна мисао која провејава кроз (за сад) два филма предвиђене трилогије режисера и сценаристе Тај Веста. Лично, кроз лик Перл видео сам све учесталију појаву хистеричних и неретко психотичних људи који по сваку цену желе да постигну славу (или други себични циљ). „Урадила бих све да будем тамо горе“. Некад виде репресију где је у суштини и нема. Они су, по обичају, нездраво жељни туђе пажње и љубави и не могу да прихвате кад она изостане. „Не, молим в

Можда најквалитетнија овогодишња научна фантастика је анимирана серија за одрасле. Након бродолома, путници су се обрели у крајње негостољубивој планети којом не влада нека раса супериорнија од људи, већ затичу свеопшту борбу створова из најлуђих и најстрашнијих ноћних мора, често и у амбијенту из најлепших снова. Наши су се јунаци обрели у свету из доба Јуре али на другој планети. Од самог почетка пажња вам је прикована на њихове недаће и просто сте занети необузданом маштом аутора и аниматора овог изузетног епа. Али, иако је машта необуздана и излази из оквира онога на шта смо навикли, она никако није хаотична или бесмислена, већ паметно служи причи, изградњи ликова, одржавању напетости, подстицању емоција. Нема патетике, чак ни нема онолико дијалога колико смо навикли, звуци измаштане природе доприносе доживљају, а и музика је посебна прича. Све то успева због изузетне анимације, као поштовалац научно фантастичних стрипова и литературе, одушевио сам се серијом толико

  Италијански филм "Право место" (The Place) долази нам од сценаристе и режисера Паолoа Ђеновезеа, који нам је донео оправдано популарне и цењене "Савршене странце", филм који савршено и провокативно сецира лицемерје модерног пријатељства и брака. И као што су "Странци" већ по самом концепту смели, будући да се све одвија у једној просторији, тако је и овде случај - цео филм пратимо дијалоге у једном кафићу. Али сценарио и глума чине да филм не буде досадан. Бар већини. Јер ово је храбра алегорија о томе шта су људи спремни да учине да би остварили своје жеље. Они овде склапају нагодбе са модерним Фаустом, иако до самог краја остаје неизвесно да ли је наш протагониста ђаво, мада много тога на то указује. "Ви сте чудовиште!" - "Не, ја само храним чудовишта." И оставља својим саговорницима сву слободу да договор одбију или до циља дођу на друге начине. Знамо исто тако ону добру "ко с ђаволом тикве сади"... Можда се

  Хоће људи да докажу како је неки амерички Милан Тарот лажњак и тада крећу недаће као да је оживела прљава осветничка машта Мирољуба Петровића, само без мачева.Изузетна глумачка поставка, занимљив почетак филма, мистерија-мождахорор, солидна кинематографија... И онда мућак. Де Ниро, Сигурни Вивер, Силиен Марфи, Тоби Џонс и зезну! (Ајд ова Олсенка ми никад није била нека глумица, још и Србију опљувала...). Упркос сјајној глуми (осим анемичне Олсенке) и свему наведеном, филм је већим делом досадњикав, предвидљив, не нуди ништа посебно, баш ми криво. Није тотално губљење времена, има својих момената али џаба, мислим да је климав сценарио главни кривац.  

  The Awakening (2011) или по нашки "Буђење" је солидна хорор мистерија. У маниру је старих хорораца где се може на сасвим укусан и прикладан начин изазвати језа и испричати лепа прича. Веома богат кинематографски и сценографски, ту су оку пријатне готичне сцене кућерине (с духовима?) с почетка двадесетог века. Ребека Хол ми је већ драга као глумица, те је своју репутацију само утврдила, сјајна је. Одлична атмосфера и музика. Можда је од свега најтананија прича од које сам очекивао мало бољи крај, није пружила ништа ново, али не бих рекао да је лоше, није лоше, само је све наговештавало мало креативнији крај... Све у свему, добар филм (не и одличан).  

 (Синоћ у Сохоу). Пустих овај филм и првих 20ак минута сам био у неверици што ми је ово требало, ево га још једна феминистичка драма о девојци у граду који је према женском роду окрутан, а притом ни колегинице на факултету нису боље према њој - шта је ово, тинејџ драма... Међутим, прича се нагло мења, и ово се брзо претвара у крими трилер старе школе са елементима натприродног, но све укусно спаковано и одлично изведено. Похвалио бих на првом месту режију и зналачки урађене неке сцене, које, нећу да кварим угођај. Девојка - девојчица у водећој улози ми је била позната и знам сигурно да сам је запамтио као неко драго дете, и гуглај, кад оно мала Јеврејка из Џо-џо зеца. Одлично се снашла те је и овде је слично драга, мада је улога доста зрелија и тежа. Ако бисмо свели, ово је трагична прича о томе колико жудња за популарношћу, престижом и новцем може некога да уништи - а таква порука је данас потребнија више него икад. Јашта, има ту неку феминистичку ноту, но некако је ве

  Кад год бих видео глумца (Андре Брауер), у којем год филму или серији, рекао бих:"Еее, ево га Френк Пемблтон!" Заиста, један од најбоље написаних и изведених ликова у серијама икада. Скоро сви глумци серије "Одељење за убиства" су одлично изнели своје комплексне улоге, али Френк је Френк. До дана данашњег се сећам првобитног шока и забринутости када је пао погођен шлогом. Ексцентричан, често дрзак и циничан, велемајстор познавања људске психологије и начина како да наведе убицу на признање, тешко помирљив са неправдом с којом се често сусретао. Ватрен па и окрутан у борби за правду, скоро као старозаветне судије, некад се борио са тешким питањима. Френк је био и добар хришћанин, у расправама са колегама често се држао хришћанског становишта, мада и није увек најбоље разумео своју католичку цркву. Што се тиче глумца Андреа Брауера, после Френка не знам шта је глумио, искрено, не знам најбоље ни ко је био. Али могу да му одам дубоко поштовање, хвала му

Документарни филм о Робину Вилијамсу. Највише ће се, наравно, свидети онима који су волели његова глумачка достигнућа, а ја сам свакако један од њих. Робин је био вечито дете, забављач са харизмом којој данас не може прићи ниједан комичар. И то детиње у њему сам и као дете волео, јер се осетило да деци не прилази с висине, но као једнак њима, блесав, жив и срдачан. Од "Госпође Даутфајер" преко Аладиновог духа, Џуманџија и даље, деца су га волела. Кад сам одрастао дирнуле су ме и његове озбиљније и зрелије улоге, "Друштво мртвих песника" (био сам песник), "Печ Адамс" и "Буђења" (велика емпатија према физички и психички болeснима), "Краљ рибара" (опет психички оболели али и скрајнути од друштва, бескућници). И Робин је "крао" од сваког лика, те је, рецимо, после "Краља рибара" увек запошљавао и помагао бескућнике.Документарац ће се свидети и онима који нису нарочито пратили Робинову каријеру, јер се тиче

  Режисера Терија Гилијама или волите или не волите. А ја га баш волим. Његов филм "Бразил" је један од најбољих дистопијских филмова икада. Преплитање стварности и снова те просто увлачи у свој свет. Разголићавање очигледне апсурдности и њено трљање у лице може да заболи и забави у исти мах, али итекако ослобађа јер захваљујеш Богу да има још неко ко увиђа идиотлуке око нас, или оне који се ка нама крећу. У "Бразилу" се хвата у коштац са лудоријама бирократије и орвеловксе диктатуре. Наш је јунак заљубљен у Џил о којој сања, а упоредо је добар пријатељ са Џеком. Џек и Џил тако постају алегорије за аутократски систем и насилну револуцију, и као у познатој песми, и Џек и Џил једнако могу да воде ка суноврату. Гилијамови филмови бар пола (ако не и више) своје снаге и лепоте дугују визуелном приповедању, и овде је све у огромним цевима, пари, прљавштини, бирократским деспотима са сувишним нараменицама, снобовским дамама које се оперишу до непрепознатљиво

  A cure for wellnes, психолошки трилер-хорор, највише ме се дојмио због беспрекорне естетике. Свака сцена, сваки кадар, свако кретање, сценографија, костими, просто је до детаља, до нијанси пажљиво снимљено и усклађено. И кад је почео као обећавајућа мистерија, много сам улагао у филм. Но испоставило се да сценарио није баш ваљано скоцкан и да су се сувише размахали и после нису успели да се саставе. Сасвим беспотребно дугачак 2 и по сата, на моменте досадњикав упркос својој визуелној па и звучној лепоти, мало предвидљив и на крају драстично мења шмек. Најискреније сам се надао споју Shutter islanda и Ловкрафта, па чак и некој критици фармаколошке мафије, а на крају испаде тја. Лењ сценарио. Али - одајем признање на неколико баш добрих, кошмарних сцена (од којих је једна мој најчешћи кошмар а нисам је често виђао у филмовима). У начелу, имам помешана осећања, филм је у исто време добар и лош. Гледајте и немојте да гледате. Шта ја знам, не осећам да је бачено време због

  Piggy (Cerdita - Прасица) - шпански је филм који вас погрешно наводи да је реч о слашеру, док је он у ствари покушај социјалне критике вршњачког малтретирања и увид у последице које може да остави. Кажем - покушај - јер је, рецимо, Кингова "Кери" са својим натприродним моментима имала јаснију поенту и доста дубљу психолошку слику, са добро познатом фигуром мајке и јасним клизањем лика у пропаст. Овде, са друге стране, немамо баш јасан увид у то куд је наш лик заиста отишао, ни који су плодови тога. Главна глумица је сјајно изнела главну улогу. Први чин филма је можда и најбољи, док је средина мало досадна и крај без смислене катарзе, по мени ни поенте. Не знам шта се хтело постићи. Технички и глумачки, па и режије што се тиче коректан филм али напослетку нејасан. Можете прескочити.  

Пустише бесплатно HBO па реших да одгледам ову култну серију. Зашто је добра? Прво, зомби апокалипса је само платформа за студију о људској природи. Могла је то бити било која друга заразна болест, рат, природна пошаст, небитно. Зомбији су, у начелу, споредни, они су само механичка сила која људе тера на ивицу. А ивица је оно што овде плаши и на томе скидам капу ауторима. Као да те је неко ударио шаком у стомак и не можеш да дођеш до даха. Сви смо ми морални, добри, па и хришћани, док је све потаман. Но шта ако си угрожен, гладан, ако браниш породицу, ако те је педесет људи преварило и угрозило, па и убило драге, да ли ћеш веровати оном педесет првом? Колико трагедија ишчаши човека, од доброг га учини лошим, а можда и од кукавице постане херој? Зависно како се тумачи, серија може да се доживи као депресивна. То је једна од оних серије где свако може да погине или постане зао/добар. Ипак, за сад нема бесмислених изградњи ликова, на петој сам сезони и све има смисла. Глумци

 Кратки филм од свега 17 минута који убада прстом у око проблему боље него већина дугих и познатијих остварења. Fairplay из 2022. Клинац зарад лајкова на друштвеним мрежама игра опасну игру, у фирми сувише озбиљно схватају игру "вруће столице", а четворо најупорнијих преко 40 сати не скида усне са аутомобила да би га освојили. Сатира која толико дубоко сече да јој се ни не смејете. Доступан је на HBO, можда и на Јутјубу, нисам сигуран. Браво. Волим филмове који су шамарчине да дођемо себи.   

 Grave of the fireflies илити Гробље свитаца. Овај филм је ремекдело, један од најлепших филмова које сам икада гледао. Нека вас не одбије ако нисте навикли да гледате анимиране филмове, ово је филм само за одрасле, анимација је у служби уметничког приказа и доприноси лепоти. Поштено упозорење да су велике шансе да се распаднете после филма и да дуго не будете могли доћи себи. Тема су деца без родитеља која покушавају да преживе у Јапану при крају Другог светског рата. Још је тужније што је, са малим изузецима, снимљен по истинитим догађајима који су описани у аутобиографском роману истог имена. Све препоруке.   

 Hypnotic није баш филм који бих препоручио. Мене је довољно забавио али очигледно има много недостатака. Роберт Родригез је режисер који махом снима филмове на ивици кича, и воли естетику и нарацију Б-филмова 80их и 90их. Али не говорим ово као нешто лоше, он то ради добро, макар га критика често не волела. Маријачи, Десперадо, Деца шпијуни, Од сумрака до свитања - то је као сасвим друга уметност у поређењу са "Кумом" али, Боже мој, забавиш се. У овој комбинацији Scannersa, Inception и још доста тога, идеја водиља је добра. Почетак је напет, средина да се успаваш, крај опет напет, са доста преокрета. Схваташ да и преокрети и сама радња нема баш много смисла, ако би ишао у ситна цревца, али ајд, ово је филм. Сметају и предуги дијалози у којима нам објашњавају шта се дешава. Не свиђа ми се ни Афлекова глума на крају, нула емоција. Шта ми се свиђа? Откуд знам, има простора за искоришћавање идеје да неко може да те хипнотише толико да не знаш шта је стварност и бил

 "Завера у Каиру" (изворно "Дечак с неба") изузетан је филм о тајним интригама, о односу политике и религије, притисцима државне безбедности на верске вође, о шпијунима, заверама, фанатизму... Снимљен на арапском, са неким визуелно упечатљивим сценама и лепим увидима у свет ислама. Одлична изведба младог главног глумца који сјајно износи тескобу, моралне дилеме, храброст. Његов лик студента, који је у верску школу дошао само да би славио Бога и учио о њему, биће приморан да се укључи у политичке играрије и бира стране. Филм је освојио награду у Кану за сценарио, заслужено. Помало узнемирава својим реализмом и природним током приче. Тежак је, али због теме, не због насиља, оно је махом имплицитно... Логично, свакако због комплексности теме не бих препоручио малолетнима. Доступан је на каналу CineStarPlus Premiere, ако имате опцију видео клуба или премотавања... Све препоруке.

 Два човека излазе из кафане, шетају лагано, један од њих има нож у леђима. "Извини, занео сам се, знаш како је, свадба.", вели први успутно. "Опуштено, дешава се.", каже убодени. Отац поносно показује сину поља: "Знаш ли ти, сине мој, шта је то што влада нашом земљом и свима нама, а почиње на слово Ж?" "Жидови?" "Н...не, жито. На жито сам мислио." "1670". Ова комедија од осам полусатних епизода смештена је у Пољску у поменуту годину. Одлично спаја нушићевску сатиру, са црним, апсурдним и политички некоректним хумором који подсећа на Црну Гују, а ту је и пар драмских момената и поука из историје. Од почетка се лако фасцинирати сценографијом и костимографијом, одличним кадровима, па и захтевнијим сценама од којих бих лично издвојио сјајни пољски плес, као да и камера плеше са осталима. Карактери су сви одреда одлични и богати, нема оне америчке упегланости и равнине као на писти, Пољаци се и даље држе своје, супериор

 Paper Man илити Папирни човек. Па, ево га један непријатан филм за гледати. Највише због тога што у њему човек у кризи средњих година развије пријатељство са девојчицом од 17, и као да има неких варница, или их нема... Иако њу овде глуми Ема Стоун од 20 и нешто (хвала Богу ал опет), опет је непријатно и делује неприродно да причају као вршњаци. До краја остаје нејасно која је природа њиховог "пријатељства" или шта ли је већ, но често сам устајао да мажем џема или пијем воде, некако ми непријатно. Да су ово мало умесније извели, да га је видела као очинску фигуру и да се он јасније тако поставио, можда би од филма нешто и било, но од мене не. И да, нелагоди доприноси то што човек од 40-50 има измишљеног пријатеља - суперјунака којег глуми Рајан Рејнолдс. Требало је као да буде смешно... Дајте, људи...   

 Крајње је незахвално Ловкрафтове приче преносити на било који други медиј. Он је више пажње указивао физичким и психичким осећајима, свим другим чулима осим вида. Како екранизовати ако он пише: "не могу ни да опишем ту гнусобу". И он оставља простор читаоцу да то попуни својом маштом. Неретко су приче обавијене велом тајне, ретко када директно објасни или именује зло. А то још више плаши, та непознатост. Тако да ће његове приче увек, и без изузетка, бити боље од било које екранизације. Овај филм, пак, поштен је омаж Ловкрафту. Уложили су стрпљење у атмосферу и ликове, лепо приказали последице претње, колико је то било могуће и некако, у трећем чину, смућкали. Мислим да су морали мало умесније и боље завршити... Нисам крајем био задовољан. Николас Кејџ на моменте чини филм добрим, а на моменте његово уобичајено преглумљавање ипак смета, "избаци" те из филма, постанеш свестан да је то филм и Ник Кејџ а не - како ли се зове његов лик. Кинематографија и е

 Просто волим овај филм. Постоје тако неке комедије које су, ако бих објективно посматрао, осредње или обрада старих фазона. Али из неког разлога си пристрасан, пријају ти и одговара ти тај њихов крајње блесави шмек, дира неку жицу, можда има и до носталгије и детињства, а волим и тај хумор који је скоро као из цртаћа, ко зна зашто, али могу да гледам неке филмове скоро сваке године. Мени лично, то је Брендон Фрејжер који, у суштини, глуми осам улога у филму Bedazzled из 2000. и ту је, по мени, показао много већи комични и глумaчки потенцијал него у чувенијем "Ђорђу из џунгле". Фрејжер је царина комедије.  

 Игром случаја се задесило да је уз поподневну кафу ових дана на ТВу ишло прва три дела "Вриска". Као зрелији могу да схватим да је "Врисак", у суштини, комедија и пародија, са елементима хорора. Уједно, бави се питањима односа стварности и уметности, да ли су људи насилни због хорор филмова или су хорори одраз стварности? Филм је у суштини одлична "мета" порука, од којих бих истакао генијалну сцену кад жртва гледајући хорор поручује филмској жртви: "Глупачо, окрени се, ту ти је!" - док му убица стоји иза леђа. То је хорор филм о хорор филмовима, као да смо ми за камером која гледа у огледало а у огледалу видимо, у ствари, леђа човека који гледа у огледало и снима, и тамо у његовом огледалу.... Јасно вам је већ. И та "мета" играрија је, у ствари, и највећа вредност "Вриска". Он нема велику жељу а ни посебну умешност да буде обиљан хорор филм, но ироније ради, управо то и постаје. И као да та иронија није довољна

Одлична британска крими драма. За сад сам одгледао прву сезону која чини заокружену целину. Већ од почетка пратимо два полицајца, једног који је бескрупулозан у својим моралним и професионалним одлукама, упркос свим могућим притисцима и презиру, и другог који ужива хвалу, поштовање и љубав многих а који је, чини се, заташкао ситницу која полако води до катастрофе. Сјајан је ово приказ колико морамо увек бити истрајни и постојани, и како грех може ући на прозорче које смо "заборавили да затворимо" и оставити иза себе амбис. Прича је напета, врло реална, паметно написана и сјајно глумачки изведена. Све препоруке за оне који воле реалистичне криминалистичке серије. На SBBу је доступна бесплатно у видео клубу.  

  Nightingale илити "Славуј" је аустралијски филм из 2018. који приказује непочинства и зла колонизатора у Аустралији у раном 19. веку. Очигледно, имајући тематику у виду, филм је тежак за гледање, чак је био и контраверзан - мада, лично мислим да су чак итекако ублажили у контексту онога шта се радило. Похвале за режију, која ми се и у Бабадуку свидела, као и за све глумце одреда, нарочито главну јунакињу. Много тежак и трагичан филм, но много емотиван и потребан као сведочанство једног зла које ни данас не јењава.  

Одгледах прву сезону ове антологијске серије и пријатно сам изненађен. Шест епизода, заокружена прича. Одлична, неугодно- језива атмосфера, и то је нешто што аутори хорора често изостављају да ураде. И у причи и у атмосфери сервирају нам оно што очекујемо, ја то зовем cosy-horror, и док је то сасвим ок за фантастику која има само шмек хорора ради напетости, онај прави хорор мора да ти изазове осећај нелагоде, тензије, мистерије, он би требало да буде кошмар. Зато, рецимо, Линч, макар жанровски не радио никад чист хорор, велемајстор је овог жанра јер је то разумео, страх пре делује на интуицију него на разум. Прва сезона доноси причу која се директно бави злочинима прошлости, индиректно се бави утицајем медија на манипулисање децом. Да, овде се плашите деце и штетних медија -тако да та фикција и кошмар нису толико далеко од стварности, на жалост. Од мана бих истакао главног глумца којег нигде не подносим јер је као дрвени лутак, но све остало то надомешћује, вредно пажње

Ау. Мини серија од седам епизода која вреди да се одгледа, али дефинитивно није за свакога. Пре свега је потребно истаћи да је све по истинитим догађајима, писац сценарија и главни глумац jе, наводно, све то доживео, а полицијска истрага и решење суда потврђује. Прво сам мислио да је то црна комедија- трилер, о жени која постаје опседнута човеком који јој је показао ситан гест љубазности. Ред црног хумора, ред непријатности, ред страха, све супер. Феноменална глума главне глумице, прича која није црно-бела кад је реч о прогонитељима... Онда је дошла четврта епизода, мрачна као најцрњи пакао, и онда даље нисам сигуран шта да мислим. С једне стране, поздрављам храброст да исприповедаш и кроз глуму наново преживиш своју причу, и при том будеш крајње окрутан према својим слабостима и греховима, који нису мали. Ни не сумњам да другима може итекако помоћи. Упитно је, ипак, да ли је добро па и смислено приказивати себе свима до најпрљавијих детаља ... С друге стране, ех, то сами

  Vermines је француски филм из 2023. о најезди паука-убица. Почетак ме се веома дојмио, свидела ми се режија, углови камере, изграђивање напетости и музика уз њу. Свидели су ми се и живописни ликови са својим карактеристикима, полако си их упознавао и доносио закључке о њима. Добро почињу и напади тих паука, вешто изведено. Онда почиње страх и хистеричне реакције од свих наших актера. Разумем да би се свако уплашио, али ако наредних сат времена сви урлају из петних жила, сасвим се изгуби јачина и смисао те емоције. Осим што вичу због паука, вичу и једни на друге. Више пута сам смањивао тон. Умарала ме је и француска хипхоп музика куд јој место није, уништи напетост и генерално ме иритира. Аутор је хтео да направи и социјални коментар али мени лично је сувише нацртан, сведен, скоро као карикатура у идеолошком памфлету. Тако је овде полиција сасвим безлична појава, збирна именица, која чини по нагону силе, као и пауци. Јасно, уметничка слобода, но помало незрела, као да и

  Fallout је овогодишња серија снимљена по истоименој видео игри, но колико сам разумео, само је смештена у тај универзум, не прати причу игре. У почетку је то црна комедија и акција, са ишчашеном естетиком, постапокалиптични свет ако га је затекла апокалипса 50их година 20.века. Временом схватиш да ово постаје све озбиљнија и горча сатира, са неким поприлично дубоким мислима за једну серију која има високостилизован изглед и шмек игрице са конзола 90их. "Гледаш свет и помислиш да је то све само хаос. Али врло добро знаш да неко окреће кормило." Да "калуп" серије није толико шашав и забавно апсурдан, тешко да би аутори могли да изнесу идеје о потреби сумње у стварност какву нам представљају, или о томе како неки зарађују на рату, болести и туђој несрећи - вековима. Има неколико гнусних сцена, неколико и насилних али све је over the top, што кажу Амери, дакле - као и у игрицама. Хумор можда није за свакога, можда многи не увиде да је серија иза одличн

  Уопште не делим одушевљење овим филмом. Прво, ако планирате да га гледате нипошто не гледајте трејлер илити најаву филма, сувише открива. Ова хорор комедија је у најбољем случају осредња. Превише дијалога, превише беспотребних псовки, хаотичан сценарио, ето, добра кореографија борбе, девојчица је одлично изнела улогу, пар пута сам се насмејао, ниједном уплашио. Шта ја знам. Ако немате ништа паметније да гледате, можда, а можда боље прошетајте.

 Добар филм. Један од ретких где су актери хорор филма поприлично паметни, али те додатно узнемири јер си свестан да би и ти слично резоновао и делао. Протеже се психолошка и морална нит кроз целу причу, а ту је и суптилан хумор (иако ово дефинитивно није комедија). Паметан сценарио и дијалози, одлична кинематографија и режија за мали буџет, па и глума. Једина замерка је трећи чин, мало сам више очекивао од краја, али опет није покварио целокупно искуство. И хорор је више до атмосфере, одличног звука, психолошког и имплицитног, тек на крају се пројави и на друге начине, но да знате да ово није онај хорор са препадима. Заплет: пријатељи реше да пођу на пешачење кроз норвешке шуме. Али не лези враже...  

. Одличан! Водитељ зарад пораста гледаности доводи у свој ток шоу девојчицу за коју се тврди да је ђавоимана. Сатира и хорор се овде природно и успешно сливају и чине успешну критику модерних, лицемерних медија, али и људи жељних славе и успеха. Све чешће кроз филмове експлицитно и имплицитно провејава мисао да су они медијски најуспешнији заиста шуровали са ђаволом, те да су модерни медији игралиште веома подобно за нечастиве силе. Филм је сасвим снимљен у маниру ТВ шоуа 70их, главни глумац је феноменалан. Уплашити се баш и нећете, филм ме подсећа на епизоду Зоне сумрака, хорор моменти су ту само оруђе да се пренесе добра порука.